Dobro poznati plavo – beli prozorcic se otvara.Ruke uvezbano i spretno ukucavaju  tako dobro poznatu e-adresu i lozinku.Sta nas to dalje ceka?

nova gandza

Neizvesnost. Samo par sekundi samrtnog iscekivanja i dobijate uvid u vas divan virtuelni zivot.Crvene brojkice vire iz gornjeg levog ugla, a vi se veseli preznojavate ne bi li sto pre saznali koliko0 je ljudi lajkovalo pesmu koju ste postavili, vas status ili neku od vasih divnih slicica koju ste uslikali u wc-ejima poznatih barova, kako biste molim vas bili u trendu!Samo tako mozete biti popularni danas.Mislim da je ovde i ironija izlisna. Ali najbitnije od svega jeste to da vam se ne daj Boze na slikama ne vidi neka bubuljica, ispali stomak,neka borica  ili gomila drugih pseudo anomalija.Takvo nesto bilo bi pogubno za dalji tok vaseg virtuelnog zivota.Ali elem, posto smo pregledali brojkice , zadovoljili svoj ego saznavsi da neko misli na nas, da se nekome svidjaju nase misli, ili pak fizicki izgled, prelazimo u sledecu fazu: Chat. Jedan prost klik na : “ Available to chat“ i otvara vam se more novih, nebrojenih mogucnosti. Ljudi vam mogu pisati, vi pak birate da li cete odgovoriti, a ako odaberete takav put oni ce dopreti do  fantasticnih VAS.Odmarate ruke od tastature i cekate da zeljeni „neko“ napravi prvi korak i napise beznacajno : „e cao!sta se radi? „, vi na to odgovorite jos beznacajnije: „Evo nista kod tebe?“ U slucaju da vam neko posalje tako nesto provescete sledeca dva sata svoga zivota u besmislenom dopisivanju, a da pritom savrseno nista niste rekli,  niti saznali, ako pak ne, dolazite do onog poznatog osecaja beskorisnosti i nemogucnosti da bilo sta pametno uradite.U takvim trenucima homosapijenski um prelazi na sledecu fazu: “ Citanje glupih statusa, jos glupljih komentara, ulazenje na profile fensera i fenserki i gledanje njihovih savrsenih fotografija.“ Kakva divota, kakva lepota,kakva krasota .Sve u svemu imamo jedan skoro kompletno ispunjen dan.

Proslo je dva sata, komp je par puta zabagovao, stisnuli ste koji lajk i bacili koji koment, odgovorili na pokoji rikvest. Fejs vas je vec smorio,ulazite na you tube da odslusate koju pesmu ne bi li vam skrenula  misli sa toga koliko ima da se uci ili sa nekog drugog aktuelnog problema. Naravno chat ostaje ukljucen u slucaju da onaj „neko“ ili „neka“ avaj, pomisli na nas. Dosada. Nista. Log out.Sada cemo malo da gledamo tv. Da vidimo sta kazu zgodne pevacice sa roze televizije?Uf, ala je macka ova Brena, ma o Stoji i da vam ne pricam.Kada i to postane smor prelazimo na TV Turn off, mozak shut down.

I sta nam ostaje da zakljucimo? Ljudima je lepse da sede kao bolesnici ispred kompijutera i da se smeju i kikocu limenim kutijama, da grade lazne slike o sebi, jer im je previse bolno da budu oni sami.Izgleda da smo se svi sveli na brojke, doslo mi je danas da pomislim. A znate sta je najtuznije od svega: „Sto cu ja koja ovo pisem , ovaj tekst verovatno podeliti na faceu ocekujuci koji lajk i koment.Do roze televizije jos nisam stigla,valjda“:((

Zakljucak:Mora se ziveti u skladu sa savremenim svetom, ali ne zaboravite da prijatelja pozovete u setnju na iskren razgovor, makar ponekad,da ne zaboravite kako se to radi.Ume i to da bude lepo:))

Cetujemo se